Srbija je svoju epizodu na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj započela u Gelzenkirhenu protiv favorizovanih Engleza.
Žreb ih „bacio“ u grupu C sa Slovenijom, Danskom i Engleskom. Sve stari znanci. Sa Slovenijom i Danskom igrali smo često poslednjih godina, što u kvalifikacijama, što u Ligi Nacija, pa i u prijateljskim mečevima. Jedino sa Englezima nismo skoro igrali.
Očekivanja su bila da ćemo bar uhvatiti to treće mesto i bar tako proći dalje. Međutim, nije sve lepo krenulo.
Utakmica u Gelzenkihrenu bila je važna za oba tima, jer svi žele da započnu turnir sa tri boda. Gelzenkirhen je grad sa nešto više od 200,000 stanovnika. Nalazi se u regiji North-Rhine Westphalia i jedan je od manjih gradova te regije, nije ni među 10 najvećih.
Utakmica je bila proglašena utakmicom visokog rizika, pa su iz tog razloga bile ogromne policijske snage po gradu.
Iz tog razloga srpski i engleski navijači bili su podeljeni, pa su jedni bili u severnom, drugi u južnom delu grada. Delilo ih je nekoliko kilometara. Srpski navijači bili su smešteni na Sankt-Urbanus-Kirchplatzu lokaciji, gde ih je bilo nekoliko hiljada.
Kako sam bio smešten u gradu pored Gelzenkirhena, bilo mi je potrebno nešto malo više od pola sata kolima do njega. Mali grad, nešto malo preko 200 hiljada stanovnika. Verovatno je najpoznatiji po fudbalskom klubu Šalkeu.
S obzirom da mi je Gelzenkirhen poprilično blizu, nekih 40 kilometara, na put sam krenuo kolima sa nekoliko drugara. Pošto je okupljanje navijača Srbije počelo već u ranim popodnevnim časovima, krenuli smona put odmah nakon jutarnje kafe i doručka.
Naravno, put nije mogao da prođe bez kiše, koja je tih dana skoro svakodnevno padala na severo-zapadu Nemačke.
Na trgu su bile sve domaće nacionalne televizije, pevalo se, pilo i atmosfera je bila fantastična.
Od Sankt-Urbanus-Kirchplatza do stadiona ima oko 4 kilometara, što je nekih 50-ak minuta hoda ili 20-ak minuta prevozom, a lokalna policija nije dozvolila da srpski i engleski navijači budu smešteni u isti gradski prevoz pa su i tu bile kontrole i podela.
Čitavo popodne smo proveli na trgu i mogu vam reći da je bilo fenomenalno. Ka stadionu krenuli oko pet sati autom i zbog gužve i udaljenosti stadiona, koji je pet kilometara daleko, put je tekao sporo.
Ispred stadiona je ipak bilo drugačije. Nije bilo velikih gužvi i procedura oko ulaska na stadion odrađena je odlično. Za ju sve pohvale. Poprilično brzo i lako se skeniraju karte i uđe na stadion, tačnije oko stadiona, potrebno je pronaći svoj ulaz, tribinu, red i sedište nakon toga.
Na samom stadionu bilo je daleko više navijača Engleske, činilo se da je odnos 70-30% u korist Engleza, ali su poprilično slabo navijali. Tek na trenutke bi otpevali po neku pesmu. Srpski su bili daleko raspevaniji.
Zbog potencijalnih nereda i problema, na stadionu je bilo dozvoljeno kupiti samo pivo sa manjim procentom alkohola.
Kada sam zauzeo mesto na tribini, pored mene je seo Vladimir iz Rusije sa kojim sam se očas posla sprijateljio. Kaže kada ne igra Rusija, moram Srbiju da pratim. Pokazivao mi je slike iz Beograda, bio je na derbiju u aprilu na stadionu Rajko Mitić i baš je strastveno pratio i doživljavao svaku akciju naših.
O utakmici ne vredi previše pričati, jer je bila poprilično dosadna. Engleska je bolje startovala u prvih 15 minuta, postigla je gol, a potom se povukla i prepustila teren sprskim fudbalerima koji nisu imali rešenje da dođu do gola. Imali su svega jednu dobru priliku i toliko.
Na kraju je jedna poprilično dosadna utakmica završena pobedom Engleske sa 1-0 golom Džuda Belingema i jednom utakmicom koja će vrlo brzo biti zaboravljena zbog užasnog kvaliteta.
Posle utakmice usledio je horor. Organizacija prvenstva nije baš na visokom nivou, nešto što se od Nemaca nije očekivalo. Međugradski i gradski prevoz su baš loše organizovani, vozovi često kasne, pa su domaćini sa te strane pretrpeli mnogo kritika.
Izlazak sa stadiona bio je veoma loš. Nekome je palo na pamet da zatvori pojedine izlaze i da celokupnu masu uputi na jedan jedini izlaz, pa su gužve bile ogromne. Pojedinim navijačima bilo je potrebno po nekoliko sati da napuste stadion što je prouzrokovalo kašnjenje na autobus, voz ili avion.
Bilo kako bilo, utisak je bio sjajan. Ne toliko sa same utakmice, koja je bila užasna, ali atmosfera u centru pre utakmice je bila za svaku pohvalu, pa čak i navijanje na samom stadionu, jer su srpski navijači bili zajedno grupisani iza gola.
Dan koji je počeo oko 12 popodne, završen je tek oko 02 noću naredno dana. Srbija je izgubila, ali su celokupni utisci veoma pozitivni.
