Reprezentacija Srbije startovala je Evropsko prvenstvo 2024 porazom od Engleske, ali javnost je bila stava da to i nije toliki problem. Ipak su utakmice u drugom i trećem kolu protiv Slovenije i Danske mnogo važnije, jer su to direktni rivali Srbije.
Posebno Slovenija, koja je viđena kao direktan rival u borbi za prolaz dalje.
Srbija i Slovenija odigrale su klasik na Evropskim prvenstvima, doduše tada je Srbija bila Jugoslavija. Na Evropskom prvenstvu 2000. godine u Holandiji i Belgiji žreb ih je takođe spojio zajedno u grupi.
Sastali se u prvom kolu i Slovenija je povela sa 3-0, imala i igrača više, ali je onda Srbija uspela nekim čudom da se vrati u meč i da izjednači na 3-3.
To je i posle skoro četvrt veka ostala jedna od najuzbudljivijih utakmica na Evropskim prvenstvima.
I ovaj okršaj u drugom kolu doneo je dramu, ali ne onakvu kakvoj smo se nadali.
Utakmica je bila odigrana u Minhenu, na Alijanc Areni, stadionu Bajerna iz Minhena. Srbija je na ovom stadionu igrala dve utakmice protiv Slovenije i Danske.
Svoj put ka Minhenu sam započeo rano ujutru, konkrentno u 4.30. Pred mnom bio put dug 615 kilometara, dva presedanja, tri voza, i pet i po sati puta.
Prvim vozom išao sam do Kelna. Potom tamo čekao presedanje 20 minuta, što mi je dalo prostor za doručak i kafu.
Iz Kelna krenuo drugim vozom do Frankfurta, ali nemačka železnica ne bi bila nemačka zeleznica ukoliko vozovi ne bi kasnili.
Kako mi je voz iz Kelna kasnio, nisam stigao da uhvatim presedanje za Minhen, bukvalno mi je pobeglo za dva minuta, pa sam mora da 45 minuta naredno. Iz Frankfurta se uputio do Minehan i put koji je trajao malo više od tri i po sata od jednog do drugog grada konačno je završen u 12.20
Minhen je na jugu zemlje i pogodniji je za put i Slovencima i Srbima, pa je srpska reprezentacija imala mnogo veću podršku navijača nego u Gelzenkirhenu.
Okupljanje navijača bilo je zakazano za Marinplac i počelo je izjutra oko 9 sati. Međutim, kako sam ja poprilično zakasnio, dok sam stigao na Marinplac navijači su se poprilično razišli, pa sam se odmah uputio ka Alijanc Areni.
Ništa, silazi u U-Bahn, pa kroz ogromnu gužvu.
Vožnja do stadiona traje nekih 35 minuta, jer je stadion udaljen dobrih 10 kilometara, a vožnja U-Bahnom bila je kao u sauni, jer je voz bio prepun.
Iako je utakmica proglašena utakmicom visokog rizika, problema nije bilo. Šta više, sprski i slovenski navijači su zajedno pevali, pili pivo, delili gradski prevoz i sve je proteklo bez najmanjih incidenata.
Dolazak do stadion se malo odužio, jer nakon izlaza iz prevoza, čeka vas dobro pešačenje do stadiona, pa čekiranje karte, pa pronalazak tribine, pa penjanje do vašeg reda, dok sam ušao na stadion taman je bilo 14:30, igrači su već uveliko izašli na zagrevanje.
Alijanc Arena je veoma lep stadion, verovatno je još lepši noću kada se sva ona svetla oko njega upale. Sa kapacitetom od 66,000 drugi je najveći stadion na turniru posle stadiona Borusije Dortmund.
Nakon što je održana ceremonija pre utakmice, navijačima se obratio Novak Đoković porukom i pročitane startne postave, utakmice je počela.
Srbija je opet razočarala, ali je utakmica, čini se, bila bolja nego u prvom kolu. Više prilika na obe strane. I dva gola.
Slovenija je povela i išla ka osvajanju tri boda, ali je izgleda suđeno da utakmice ove dve reprezentacije moraju doneti dramu. Srbija je uspela golom u poslednjim trenucima utakmice da izjednači preko Luke Jovića i da izbegne poraz i osvoji bod. Prvi bod na EURO 2024.
Igra je bila daleko od sjajne, ali je bar Srbija ostala u igri pred poslednje kolo.
Izlaz sa stadiona bio je daleko lakši i brzi nego u Gelzenkirhenu i samo sam gledao da se što pre probijem i uđem u prvi voz kako bih došao do Marinplaca i iskoristio dvočasovni luft do voza nazad za jelo i kafu.
Na Marinplacu je bilo prelepo. Vreme je bilo odlično. Pravo letnje. Navijači Srbije okupirali su Marinplac i posle meča. Pevalo se, igralo i atmosfera je bila veoma pozitivna. Šteta što je igrači nisu učinili još boljom.
Uživao u lepotama Minhena do polaska voza i ostaje žal što nisam imao više vremena za obilazak grada. Ali, otom-potom, biće prilike.
Voz iz Minhena krenuo je u 20 časova, linija do Kelna, presedanje, pa nazad kući. Dan koji je počeo u 3:50 prethodnog jutra, završen je u 2:30 narednog.
Stanje na tabeli posle utakmice bilo je Srbija bod, Slovenija i Danska po dva. Srbija je morala da pobedi Dansku u poslednjem kolu kako bi imala šanse za prolaz dalje, Slovenci su mogli da jure i bod u nekim kalkulacijama.
Utakmice Grupe C su poprilično razočarale i ovo je definitivno bila najgora grupa na turniru gde nijedan tim nije prikazanim zaslužio da prođe dalje. Ali, neko mora.
Ako ništa druga bar smo postigli jedan gol.
