Liga Evrope – Drugo najjače tamičenje Evrope

Liga Evrope – Лига Европе (ćir.)  je drugo najjače evropsko takmičenje. Nastalo je 1971. godine i nasledilo je staro takmičenje Kup Sajamskih gradova, koje nije bilo u organizaciji UEFA.

Prvobitno ime ovog takmičenja bilo je Kup UEFA i tako sve zvalo sve do 2009. godine kada je odrađen ribrending i promenjeno ime u Liga Evrope, kakvu je danas znamo.

Od 1971. do 1999. godine, Liga Evrope, odnosno tadašnji Kup UEFA, bio je treće po rangu takmičenje iza Kupa šampiona (kasnije Lige šampiona) i Kupa pobednika kupova. Ukidanjem Kupa pobendika kupova 1999. godine, Liga Evrope je preuzela drugo mesto iza Lige šampiona.

Pravo ućešća u Ligi Evrope stiču ekipe iz svih fudbalskih liga Evrope. Neke zemlje imaju direktna mesta u UEFA Liga Evrope grupe, dok ostale zemlje moraju da prođu kvalifikacije za Ligu Evrope. 

Od 2014/15 sezone UEFA je uvela da pobednik Lige Evrope ima direktno mesto u Ligi šampiona naredne sezone, što je ovo takmičenje učinilo još interesantnijim i povećalo je ulog kod svih ekipa.

Sezona Lige Evrope počinje u avgustu sa dve runde kvalifikacija. Po završetku kvalifikacije za Ligu Evrope sledi liga evrope žreb, potom se od septembra do decembra igraju liga evrope grupe. 

Od februara meseca na programu je nokaut faza, dok je finale Lige Evrope zakazano za maj mesec, pre finala Lige šampiona.

Najviše uspeha u Ligi Evrope ima La Liga. Španski timovi su pehar podizali rekordnih 13 puta. Španska Sevlja je rekorder sa sedam trofeja. Iza Španaca nalaze se Englezi i Italijani čiji su timovi po devet puta bili osvajači ovog takmičenja.

Pobednik Lige Evrope, takođe, stiče pravo učešća u Superkupu Evrope, gde će odmeriti snage sa osvajačem Lige šampiona. 

Kroz novi tekst Soccer-a upoznaj se sa istorijom drugog najjačeg evropskog takmičenja.

Kako je osnovana Liga Evrope?

Liga Evrope ima početke koji se poprilično razlikuju od najpopularnijeg takmičenja Lige šampiona. Nekoliko puta je menjala ime i format.

Kada je 1955. godine osnovan Kup šampiona, koji je imao za cilj da objedini najjače klubove Evrope, javila se ideja kod nekih čelnika FIFA i predsednika saveza Italije i Engleske da se osnuje još jedno takmičenje na Starom kontinetu i tako je nastao Kup Sajamskih gradova 1955. Godine. 

U svojoj prvoj sezoni imao je 11 klubova, ali u poslednjoj 1970/71 godine brojao je čak 64 učesnika. Problem po Kup sajamskih gradova je taj što nije bio u organizaciji UEFA i Evropska kuća fudbala ne priznaje trofeje koje su klubovi osvojili u njemu.

Posle 16 godina postojanja Kupa sajamskih gradova, odlučeno je da 1971. godine takmičenje bude ukinuto i da bude zamenjeno takmičenjem koje će biti u organizaciji UEFA pod imenom Kup UEFA.

Prva sezona takmičenja trajala je od septembra do maja i prvi šampion bio je engleski Totenhem Hotspur, koji je u engleskom finalu pobedio Vulverhempton Vonderers sa 3-2 posle dva meča. U prvoj sezoni takmičilo se 64 ekipa i sistem takmičenja je bio po principu nokaut faze.

Sistem takmičenja nije menjan sve do 1993. godine kada je broj klubova proširen i uvedena preliminarna runda kvalifikacija.

Sve do 1998. godine finale je igrano na dve utakmice (domaća i gostujuća), nakon čega je odlučeno da za sezonu 1998/99 to bude promenjeno i da se finale igra samo jedan meč na neutralnom terenu. Prvi domaćin finala bio je Pariz i stadion Park Prinčeva.

Sve do 1999. godine, Kup UEFA bio je treće po rangu takmičenje u Evropi iza Kupa šampiona (Lige šampiona) i Kupa pobednika kupova. 

Ukidanjem Kupa pobednika kupova 1999. godine, Kup UEFA je postao znantno jači i znatno vrednije takmičenje.

Prva sezona Kupa UEFA, nakon ukidanja Kupa pobednika kupova, donela je dodatnu nokaut rundu. Učestvovala su 142 tima iz 49 zemalja Evrope, igrana je jedna kvalifikaciona runda, potom je kretala prva zvanična runda. 

Ta sezone bila je i prva koja je donale novo pravilo da osvajač Kupa UEFA igra Superkup Evrope protiv osvajača Lige šampiona.

Sledeća veća promena dogodila se 2004. godine kada je uvedena grupna faza. U osam grupa bilo je smešteno 40 timova. 

Svaka grupa je imala po pet ekipa i igrao je svako sa svakim po jedan meč. Prva tri tima iz svake grupe nastavljala su takmičenje u nokaut fazu.

Ribrending i promena imena u „Liga Evrope“

Kao što je uređen ribrending Kupa šampiona i osnovana Liga šampiona 1992. godine, tako je i drugo evropsko takmičenje bilo zrelo za ribrending.

On je uređen 2009. godine kada je Kup UEFA posle 38 godina postojanja promenio ime, logo i format i osnovana je Liga Evrope, koja postoji do dan danas.

U prvoj Liga Evrope – Лига Европе (ćir.)  sezoni takmičilo se 159 ekipa iz 53 zemlje. Igrane su četiri runda kvalifikacija tokom jula i avgusta, potom i grupna faza od septembra do decembra. 

Promena u odnosu na Kup UEFA bila je u tome što su Liga evrope grupe brojale po četiri tima i bilo ih je 12. Timovi su igrali svako sa svakim po dva meča i po prva dva tima iz svake grupe prolazila su u nokaut fazu.

Prvo Liga evrope finale bilo je odigrano u Nemačkoj, u gradu Hamburgu, i prvi osvajač bio je španski Atletiko Madrid koji je u finalu bio bolji od engleskog Fulama sa 2-1 posle produžetaka.

Format Lige Evrope nije se menjao sve do 2022. godine kada je uvođenjem trećeg takmičenja Liga Konferencija, smanjen broj učesnika u Ligi Evrope, ukinute dve runde kvalifikacija i broj grupa sa 12 smanjen na osam. 

Liga Evrope raspored: Novi format u 2024/25 sezoni

Promena formata u Ligi šampiona, o kom smo pisali, dovela je, naravno, do promena i u ostala dva evropska takmičenja, pa je tako i Liga Evrope pretrpela promene za novu sezonu 2024/25.

Ukinuta je grupna faza, pa su tako sada svi timovi smešteni u ligašku fazu. Proširen je broj timova sa 32 na 36 i više nema ispadanja iz Lige Evrope u Ligu konferencija.

Timovi će u ligaškoj fazi igrati po osam, umesto dosadašnjih šest utakmica u grupnoj fazi i ona će trajati od septembra do januara.

Prvih 12 nacija na UEFA rang listi ima po dva prestavnika, ostale, od 13. do 33. mesta po jedno mesto. Nacija od 33. mesta nemaju predstavnike u Ligi Evrope.

Poput Lige šampiona i Liga Evrope imaće rundu više u nokaut fazi, koja počinje svega dve nedelje nakon završetka ligaške faze.

Lige Evrope raspored za sezonu 2024/25:

Liga Evrope grupe: Kako funkcioniše takmičenje u 2024/25 sezoni?

Liga Evrope grupe su zamenjene i otišle su u istoriju, od sezone 2024/25 menja ih ligaška faza. Svih 36 timova učesnika smešteno je u jednu ligu i svaki tim će odigrati po osam utakmica (četiri kod kuće i četiri u gostima), isto kao u Ligi šampiona.

Zato će svaka utakmica biti bitna, do samog kraja, i otklanja mogućnost da timovi u poslednje kolo uđu sa rezervnim timovima.

Prvih osam timova po završetku ligaške faze ide direktno u osminu finala, dok timovi od 9. do 24. mesta igraju među sobom jednu dodatnu rundu u nokaut fazi. Ekipe koje završe na mestima od 25. do 36. završavaju sa Evropom u januaru i ne prelaze u Ligu Konferencija.

Kada govorimo od dodatnoj rundi kvalifikacija za nokaut fazu timovi od 9. do 16. mesta su povlašćeni, timovi od 17. do 24. mesta nisu.

Žreba za Ligu Evrope rasporedio je sve ekipe u četiri šešira sa po devet ekipa i svaki tim je dobija po dva protivnika iz svakog šešira, jednim sa kojim će igrati kod kuće i drugim sa kojim će igrati u gostima. Tako da su rasporedi svih ekipa različiti.

Liga Evrope osvajači: Španska Sevilja predvodnik kolone

Za špansku Sevilju obično se kaže da su „domaćini“ ovog takmičenja i kada god učestvuju najveći su favoriti. Španski klub je rekorder Lige Evrope – Лига Европе (ćir.)  sa sedam osvojenih titula u ovom takmičenju i sve ih je osvojio od 2006. godine, kada su prvi put podigli pehar.

Sevilja je bila šampion tri godine u nizu (2014, 2015. i 2016) i nikada nije poražena u finalu.

Na drugom mestu liste najuspešnijih klubova Lige Evrope nalaze se italijanski Inter, engleski Liverpul, italijanski Juventus i španski Atletiko Madrid. Svi su osvojili po tri pehara u ovom takmičenju.

Od osnivanja Kupa UEFA/Lige Evrope 30 različitih klubova osvajalo je ovo takmičenje. Najviše poraza u finalima imaju francuski Olimpik Marsej i portugalska Benfika.

Marsej i Benfika nikada nisu osvojili takmičenje, ali su oboje pretrpeli po čak tri poraza u finalima. Benfika je uspela da izgubi u dva vezana 2013. i 2014. godine.

Sve do 1998. godine finale se igralo na dva meča kada je odlučeno da to bude ukinuto i da se u finalima igra samo jedna utakmica na neutralnom terenu. Ukoliko u finale Lige Evrope ne bude pobednika posle 90 minuta, igra se dodatnih 30 minuta produžetaka, nakon čega se šutiraju penali.

Pobednici finala Lige Evrope:

1. Sevilja – 7 titula
2. Inter, Liverpul, Juventus, Atletiko Madrid – 3 titule
3. Borusija Menhengladbah, Totenhem Hotspur, Fejnord, Ajntraht Frankfurt, IFK Geteborg, Real Madrid, Parma, Porto, Čelsi – 2 titule
4. Anderlehd, Ajaks, Mančester Junajted, PSV Ajndhoven, Ipsvič Taun, Bajer Leverkuzen, Napoli, Bajern Minhen, Šalke, Galatasaraj, Valensija, CSKA Moskva, Zenit, Šahtjor, Viljareal, Atalanta – 1 titula

Španci su najuspešnija nacija u takmičenju sa čak 13 osvojenih titula. Španiji su titule donosili Sevilja, Real Madrid, Atletiko Madrid, Valensija i Viljareal. Pored toga, španski timovi imaju i pet izgubljenih Liga Evrope finala.

Špancima u leđa gledaju Italijani i Englezi sa po devet trofeja u Ligi Evrope. Za Italiju njih su osvajali Inter, Milan, Napoli i Parma. Englezima su radost doneli Totenhem, Liverpul, Čelsi, Mančester Junajted i Ipsvič.

Na listi sledi Nemačka sa sedam trofeja, potom Holandija sa četiri osvojene titule u ovom takmičenju. Pobednika u Ligi Evrope imalo je 11 različitih nacija.

Najuspešnije zemlje u Ligi Evrope:

1. Španija – 14 titula
2. Italija – 10 titula
3. Engleska – 9 titula
4. Nemačka – 7 titula
5. Holandija – 4 titule
6. Portugal, Rusija, Švedska, Belgija, Ukrajina, Turska – 1 titula  

Kolike su Liga Evrope premije?

Liga Evrope – Лига Европе (ćir.)  nije na nivou Lige šampiona, kada su nagrade u pitanju, ali je UEFA radila na tome i pre nekoliko sezona ozbiljno povećala nagradi fond drugog po rangu evropskog takmičenja.

Liga Evrope je zbog povećanja nagrada postala daleko primaljivije takmičenje svim klubovima Evrope, pa čak i onim bogatima, jer sada, ukoliko određeni tim dođe do finala Lige Evrope i osvoji Ligu Evrope, može inkasirati preko 20,000,000 miliona evra. 

Samo na ime Liga Evrope premije od UEFA. Tako da su Liga Evrope rezultati u grupi veoma važni. 

Učesnik grupa Lige Evrope ima zagarantovanih 3,6 miliona evra. Svaka pobeda u grupi “plaća” se 630 hiljada evra, dok remi donosi 210 hiljada. 

Takođe, nije isto da li će tim proći grupu kao prvi ili drugi. I tu postoji razlika. Prvi dobija 1,1 milion funti, dok drugoplasiranom pripada 550 hiljada.

Svaka runda nakon toga im određenu premiju, dok poraženom timu u finalu pripada 4,6 miliona, a pobedniku 8,6 miliona.

UEFA svake sezone iz svojih sredstava izdvoji oko 500 miliona evra za nagradni fond Lige Evrope.

Raspodela novca:

UEFA Liga Evrope najbolji strelci

UEFA Liga Evrope – УЕФА Лига Европе (ćir.)  je poslednjih godina menjala često format takmičenja.

Danas se igra daleko veći broj utakmica i rezultati lige evrope su mnogo interesantniji, nego što je to bio slučaj u starom takmičenju koje je nosilo naziv Kup UEFA, gde nije bilo grupne faze već se odmah igrala nokaut faza od septembra meseca.

Najbolji strelac u istoriji Kupa UEFA i UEFA Liga Evrope – УЕФА Лига Европе (ćir.)  je napadač iz Gabona Pjer-Emerik Obamejang koji je na 62 utakmice postigao 34 gola za Borusiju Dortmund, Arsenal, Barselonu i francuski Marsej.

Na drugom mestu je švedski napadač Henrik Larson koji je odigrao 45 utakmica i postigao je 31 gol. Najbolji učinak je ostvario u dresu Seltika gde je postigao 26 golova, pet je dodao u dresu Helsingborga i jedan u dresu Fejnorda.

Među pet najboljih strelaca nalaze se još Radamel Falkao i Klas-Jan Huntelar sa 30 golova, kao i Nemac Diter Miler koji je od 1973. do 1984. godine igrao za Keln, Štutgart i Bordo u ovom takmičenju i 29 puta se upisao u listu strelaca. 

Iza njega se nalazi španski napadač Aric Aduric koji je postigoa 26 golova u dresu Atletiko Bilbaa i dva puta je bio najbolji strelac takmičenja.

1. Pjer-Emerik Obamejang – 34 gola
2. Henrik Larson – 31 gol
3. Radamel Falkao, Klas-Jan Huntelar – 30 golova
4. Diter Miler – 29 golova
5. Aric Aduric – 26 golova
6. Edin Džeko, Alesandro Altobeli – 25 golova
7. Šota Arveladze, Munas Dabur, Kevin Gameiro – 24 gola
8. Jup Hejnkes, Vagner Lav, Dimitris Salpingidis – 23 gola
9. Martin Čivers, Jirgen Klinsman, Denis Berkamp, Aleksandar Lakazet, Karl-Hajnc Rumenige – 22 gola

Liga Evrope 2024/25: Šta nam donosi ova sezona?

U novoj sezoni Liga Evrope dobija novi izgled i novi format. Nema grupe faze, već je tu, kao što smo pomenuli, ligaška faza. Imaćemo više utakmica, takođe i utakmice tokom januara na šta nismo navikli ranijih godina i svaki tim će odigrati po osam utakmica.

Takođe, nema prebacivanja iz Lige Evrope u Ligu Konferencija, što je još jedna novina. Novi format je svima nepoznanica i moraćemo da sačekamo da se sezona završi kako bi smo mogli da sudimo o tome da li je dobar ili ne.

Titulu brani italijanska Atalanta koja je prošle godine u finalu pobedila nemački Bajer Leverkuzen i po prvi put osvojila ovo takmičenje.

Finale Lige Evrope biće odigrano u Bilbau na stadionu San Mames. RFS iz Letonije je debitan u takmičenju.