Liga šampiona – Elitno fudbalsko takmičenje Evrope

Liga šampiona je najjače i najpopularnije takmičenje u Evropi i svetu. Jedno je od tri takmičenja u organizaciji UEFA. Druga dva su Liga Evrope i Liga Konferencija.

Osnovana je pre 30 godina, ali njeni koreni su daleko duži. Preteča Lige šampiona je Kup šampiona, koji je osnovan sredinom 50-ih godina i koji je imao za cilj da ujedinji evopske klubove u takmičenju koje će se igrati širom evropskog kontinenta. Žreb za Ligu šampiona svake sezone nam donese mnogo uzbuđenja i fantastične derbije.

Ideja je bilo mnogo. Prve su se pojavile još u 19. veku. Tada je postojala ambicija da se na evropskom kontinentu osnuje fudbalsko takmičenje u kojem bi učestvovalo više nacija.

Prvo međunarodno takmičenje tog vremena bio je meč između engleskog Sanderlenda i škotskog Hartsa 1895. godine nazvan “Svetskim šampionatom”. Utakmica je zavšena pobedom engleskog predstavnika sa 5:3.

Prvi panevropski turnir bio je “Čelendž kup” odigran između klubova Austro-Ugarske imperije. Nekoliko godina kasnije Belgija, Holandija i Švajcarska su organizovale svoj turnir.

U Beču je 1927. godine osnovan “Mitropa kup”, koji je opstao sve do 1992. godine, a tri godine kasnije u Francuskoj je nastao “Kup Nacija” koji je bio prvi pravi pokušaj da se organizuje turnir koji će se igrati na teritoriji Evrope.

Domaćin i organizator turnira bio je švajcarski klub Servet i na turniru je učestvovalo 10 ekipa. Pobednik je bio mađarski Ujpešt.

Tih godina je u Južnoj Americi, konkretno 1948. godine, posle Drugog svetskog rata, osnovan “Južno-američki šampionat za šampione”, koji je opstao samo godinu dana i koji je bio preteča današnjeg “Kopa Libertadoresa”.

Južno-američki šampionat za šampione je pobrao mnoge simpatije, posebno Gabrijela Hanoa, urednika uglednog francuskoj časopisa L’Ekipa. Turnir u Južnoj Americi poslužio je kao velika inspiracija za organizaciju turnira u Evropi i posle nekog vremena Hano je konačno uspeo da ubedi čelnike UEFA da osnuju veliki evropski turnir.

U Parizu 1955. godine, doneta je odluka da se organizuje evropski turnir koji će se zvati “Kup šampiona” i u kom će igrati samo pobednici evropskih liga.

Najuspešniji klub u istorij takmičenja je Real Madrid sa 14 titula.

Soccer vam je spremio novi tekst u kom će vas upoznati sa istorijom najjačeg evropskog takmičenja.

Sada Liga šampiona, nekada Kup šampiona

Liga šampiona nije postojala kao takva od prve sezone. Prva sezona tadašanjeg evropskog takmičenja pod nazivom “Kup šampiona“ krenula je u jesen 1955. godine. U debitantskoj sezoni učestvovalo je 16 timova iz 16 nacija, među kojima je bio i predstavnik Jugoslavije Partizan.

Prvi meč u istoriji Kupa šampiona i generalno zvaničnog evropskog fudbala u organizaciji UEFA, odigran je 4. septembra 1955. godine između portugalskog Sportinga i jugoslovenskog Partizana.

Rezultat na kraju meča bio je 3:3 i strelac prvog gola u istoriji takmičenja bio je Žoao Baptista Martins koji je na tom susretu postigao dva gola, isto koliko i fudbaler Partizana Miloš Milutinović.

Učesnici prve sezone Kupa šampiona:

Engleska nije imala predstavnika prve sezone, jer je Fudbalska Asocijacija ove zemlje zabranila učešće tadašnjem šampionu Čelsiju smatrajući da će ovaj turnir odvlačiti pažnju ekipi od domaćeg šampionata. Naredne sezone Engleze je predstavljao Mančester Junajted, koji je samovoljno nastupao, jer FA ponovo nije htela da im dozvoli učešće iz istih razloga kao ni Čelsiju godinu dana ranije.

Prvi šampion Kupa šampiona bio je španski Real Madrid koje u final odigranom na Parku Prinčeva u Parizu pobedio francuski tim Rems sa 4:3. Najbolji strelac prve sezone Kupa šampiona bio je jugoslovenski fudbaler i član Partizana Miloš Milutinović koji je sezonu završio sa osam golova.

Prva sezona Kupa šampiona igrala se od septembra pa sve do juna, kada je na programu bilo finale. Sistem takmičenja je bio po principu kup takmičenja i odmah su se igrale nokaut utakmice.

Kup šampiona je nastavio u narednim sezonama da se širi. Već u drugoj sezoni 1956. godine broj učesnika je povećan na 22, jer su zemlje kao što su Bugarska, Čehoslovačka, Luksemburg, Rumunija i Turska dobile svoje predstavnike. Godinu dana kasnije Severna Irska, Republika Irska i Istočna Nemačka, takođe, su dobile svoje predstavnike i već do sezone 1966/67 Kup šampiona brojao je čak 32 tima, duplo više nego u svojoj prvoj sezoni 11 godina ranije.

Kup šampiona pobednici

Kup šampiona, kao takav, postojao je od 1955. pa sve do 1992. godine. Tokom tog perioda mnogi klubovi i nacije imali su svoje svetle trenutke.

Na početku takmičenja španski tim Real Madrid je dominirao sa pet uzastopnih titula od 1955. do 1960. godine.

Portugalska Benfika prva je prekinula dominarciju Kraljvevskog kluba sa dve uzastopne titule 1961. i 1962. godine.

Milan je bio prvi italijanski klub koji je osvojio Kup šampiona 1963. godine, nakon čega je dve titule dodao njegov najveći rival Inter.

Prvi engleski klub koji je osvojio takmičenje bio je Mančester Junajted u sezoni 1966/67 i to je bio jedini trofej Engleza u prve 22 godine takmičenja.

Početak sedamdesetih doneo je dominaciju Holanđana i titule Fejnorda i tri u nizu Ajaksa. Potom su Nemci došli do svog prvog trojfea. Ko drugi do Bajern Minhen osvojio je tri uzastopna izdanja Kupa šampiona 1973/74, 1974/75 i 1975/76.

Druga polovina 70-ih i prva polovina 80-ih godina doneli su potpunu dominaciju Engleza koji su osvojili sedam titula u osam godina. Liverpul, Notingem Forest i Aston Vila su se peli na krov Evrope i jedino je nemački Hamburg uspeo tih godina da prekine potpunu dominaciju klubova sa Ostrva titulom 1983. godine.  

Kako su Englezi bili izbačeni iz Evrope u narednih nekoliko godina, ostali klubovi na Starom kontinentu imali su priliku da osvoje trofej i prekinu dominaciju englesklih klubova. U narednih osam godina čak sedam različitih klubova postalo je prvak Evrope.

Među tim osvajačima svoje ime je upisala i Crvena zvezda koja je u sezoni 1990/91 postala prvak Evrope pobedom nad Olimpikom iz Marseja u finalu, što je i dalje najveći uspeh jugoslovenskog i sprskog fudbala u istoriji.

Tragedija na Hejselu

Engleski navijači bili su strah i trepet i veliki problem 70-ih i 80-ih godina prošlog vela. Engleska je vodila veliku borbu sa huliganima koji su pravili neredne na stadionima širom Engleske i Evrope.

Liverpul je 1984. godine postao šampion Evrope i osvojio svoj četvrti trofej i potvrdio dominaciju engleskih klubova koji su došli do trona Evrope sedam puta u prethodnih osam godina. Naredne sezone Liverpul je ponovo stigao do finala u Briselu koje je igrao protiv Juventusa na stadionu Hejsel.

Sat vremena pre početka utakmice navijači Liverpula polomili su ogradu koja ih je razdvajala od navijača Juventusa i napali pristalice italijanskog kluba. Navijači Juventusa su pobegli na drugu stranu tribine koje se urušila pod ogromnim pritiskom i dovela do toga da 39 osoba izgubi život u toj tragediji.

Među poginulima 32 osobe bili su Italijani, a najmlađi je imao 11 godina. I pored tih velikih nereda sa smrtnim ishodom, utakmica je odigrana i Juventus je pobedio sa 1:0.

Zbog tragedije na Hejselu, engleski klubovi kaženji su petogodišnjom zabranom učešća u evropskim takmičenjima, a Liverpul, čiji su navijači bili pokretači svega, dobio je šestogodišnju zabranu.

Engleskim timovima mnogo vremena je bilo potrebno da se oporave od neigranja u Evropi. Prihodi su bili znatno manji, igrači iz drugih evropskih klubova nisu hteli da dolaze u Englesku zbog zabrane, dok su najveće zvezde napuštale Englesku u želji da igraju Evropu.

Punih 15 goina je prošlo pre nego što je engleski tim ponovo postao šampion Evrope, posle nesreće na Hejselu. 

Liga šampiona – Rađanje novog takmičenja

UEFA je očajnički pokušavala da promeni format Kupa šampiona početkom 90-ih godina. U poslednjoj godini Kupa šampiona 1991/92 po prvi put u istoriji uvedena je grupna faza. Timovi su igrali dve runde po sistemu kupa i kada se ostalo osam timova u žrebu oni su bili podeljeni u dve grupe sa po četiri tima. Pobednici grupa su išli direktno u finale.

Već narednog leta 1992. godine urađen je veliki ribrending ovog takmičenja. Stari Kup šampiona je otišao u istoriju i promenjeno je ime i rođena je Liga šampiona – Лига шампиона (ćir.). Liga šampiona –

Лига шампиона (ćir.) je zadržala grupnu fazu koja je uvedena u Kupu šampiona godinu dana ranije, ali je pored promene imena, promenjen i logo, kao i himna, a isto tako ukinuto je da svi šampioni idu direktno u glavno takmičenje.

Zemlje kao što su Izrael i Farska Ostrva debitovale su u prvoj sezoni novog takmičenja, dok su timovi iz Jugoslavije bili suspendovani zbog rata u zemlji. Liga šampiona je takođe u narednim sezonama često menjala sistem takmičenja.

Prošireno je da iz grupa po dva tima idu dalje, pa se tako igralo polufinale, umesto samo finala. U sezoni 1994/95 grupe su proširene na četiri po četiri tima, pa smo dobili i jednu rundu više u nokaut fazi.

Ubrzo je broj grupa proširen na šest, pa su tako i četiri najbolje trećeplasirane ekipe obezbeđivale prolaz dalje, da bi od sezone 1999/00 broj grupa bio proširen na današnji format od osam sa po četiri tima i po prvi put je uvedeno da treća ekipa u grupi nastavlja takmičenje u tadašnjem drugom po rangu takmičenju Kupu UEFA (današnja Lige Evrope).

Liga šampiona grupe

Liga šampiona – Лига шампиона (ćir.) je takmičenje koje počinje već krajem juna meseca kvalifikacionim rundama i završava se obično krajem maja finalom lige šampiona.

Svake sezone u Ligi šampiona učestvuje po 78 timova iz 53 nacije. Većina ekipa, posebno iz slabijih liga, mora da prođe po nekoliko runda kvalifikacija kako bi se domogla grupne faze. Ekipe iz četiri najjače lige Evrope (Engleska, Španija, Italija, Nemačka) ne igraju kvalifikacije za Ligu šampiona, već direktno idu u grupnu fazu lige šampiona.

Liga šampiona grupe igraju se od septembra do decembra. U grupnoj fazi takmičenje obezbeđuju 32 ekipe. Od tog broja 26 timova ide direktno, dok još šest mesta se popunjuje kroz kvalifikacije za Ligu šampiona.

Učesnici grupne faze smešteni su u osam grupa sa po četiri tima i svako igra sa svakim po dva puta, ukupno šest utakmica. Prva dva tima u grupi idu direktno u nokaut fazu, treći takmičenje nastavlja u Ligi Evrope, dok poslednji tim iz tabela Liga šampiona završava sa Evropom za tu sezonu.

Liga šampiona raspored

Sezona fudbal Liga šampiona – УЕФА Лига шампиона (ćir.) je poprilično duga i traje skoro čitavih 12 meseci. Već krajem juna na programu je preliminarna runda kvalifikacija u kojoj takmičenje započinju timovi sa Islanda, iz San Marina, Estonije i Andore.

Potom s početkom jula kreće i zvanična runda kvalifikacija. Njih ima tri, a nakon što one budu kompletirane igra se i poslednja, plej-of runda. Letnji meseci su rezervirani za kvalifikacije koje se završavaju krajem avgusta, nakon čega sledi liga šampiona žreb u Nionu.

Grupna faza Lige šampiona proseže se na četiri meseca, od septembra do decembra i nakon njenog završetka održava se liga šampiona žreb za nokaut fazu kada dobijamo parovi liga šampiona. 

Nokaut faza je najzanimljiviji deo najjačeg evropskog takmičenja i godinama nam donosi najveća uzbuđenja, mnogo preokreta i iznenađenja. Nokaut faza u Ligi šampiona počinje u februaru utakmicama osmine finala.

Termin finala Lige šampiona obično je krajem maja, kada sve lige i sva ostala takmičenja budu završena. UEFA određuje domaćine finala za nekoliko sezone unapred.

• Kvalifikacije – od juna do avgusta
• Grupna faza – od septembra do decembra
• Nokaut faza – od februara do maja
• Finale Lige šampiona – krajem maja

Liga šampiona osvajači

Tokom istorije najjačeg evropskog takmičenja duge preko 60 godina, zvalo se ono Kup šampiona ili Liga šampiona – Лига шампиона (ćir.), 22 različita tima pela su se na krov Evrope i dizala popularni “Ušati pehar”. Liga šampiona osvajači dolazili su iz 10 različitih zemalja.

Najbolji pobednici Lige šampiona u istoriji je španski Real Madrid koji je šampion Evrope bio rekordnih 14 puta.

Kraljevski klub je tokom 50-ih godina osvojio pet uzastopnih titula i novu uspešnu eru ostvario od 2014. do 2022. sa pet titula u devet godina. Madriđani su i tri puta igrali u finalu Lige šampiona.

Na drugom mestu po broju titula u nalazi se italijanski Milan sa sedam trofeja. Rosoneri su poslednju titulu osvojili 2007. godine predovđeni Karlom Anćelotijem.

Milan ima i četiri poraza u finalu. Kada govorimo o porazima u finalu Lige šampiona, najviše ih ima italijanski Juventus.

Torinska Stara dama je igrala u devet finala i uspela samo dva puta da izađe kao pobednik iz tog meča. Čak sedam puta su pretrpeli poraz u finalu po čemu su rekorderi.

Na trećem mestu iza Milana nalaze se nemački Bajern Minhen i engleski Liverpul sa po šest trofeja. Minhenski tim je pet puta gubio u finalu, dok je Liverpu pretpreo četiri poraza u finalnom meču.

Španska Barselona je sledeća na listi sa pet osvojenih trofeja. Interesantno, svi su osvojeni u novijoj istirij takmičenja od 1992. godine kada je uvedena grupna faza. Potom sledi holandski Ajaks sa četiri titule prvaka Evrope.

Srbija je dva puta imala predstavnika u finalu. Partizan Liga šampiona igrao je finale 1966. godine kada je u njemu poražen od španskog Real Madrida.

Crno-beli su u finalu na stadionu Hejsel vodili sa 0-1 do 70. minuta, ali je Real Madrid sa dva gola u završnici preokrenuo i slavio sa 2-1.

Crvena zvezda je igrala jendom u finalu i osvojila ga je. Liga šampiona Zvezda odigrala je fantastično 1990/91 sezonu koju je krunisala pobedom u finalu protiv Olimpika iz Marseja. Nakon što je posle 90 i 120 minuta rezultat bio 0-0, pristupilo se izvođenju penala posle kojih je Zvezda izašla kao pobednik sa 5-3.

Najuspešniji klubovi u Ligi šampiona:

1. Real Madrid – 14 titula
2. Milan – 7 titula
3. Bajern Minhen, Liverpul – 6 titula
4. Barselona – 5 titula
5. Ajaks – 4 titule
6. Mančester Junajted, Inter – 3 titule
7. Juventus, Benfika, Čelsi, Notingem Forest, Porto – 2 titule
8. Seltik, Hamburg, Steaua, Marsej, Borusija Dortmund, Fejnord, Aston Vila, PSV Ajndhoven, Crvena zvezda, Mančester Siti – 1 titula

Najviše Liga šampiona pobednici dolazi iz Španije. Španija je najdominantnija nacija sa čak 19 osvojenih titula.

Njih su doneli Real Madrid (14) i Barselona (5). Španski klubovi su upisali i 11 poraza u finalima. Sa 14 titula, Engleska je na drugom mestu lige.

Tih 14 titula osvojilo je šest klubova – Čelsi, Notingem Forest, Aston Vila, Liverpul, Mančester Siti i Mančester Junajted. Italijani imaju 12 pehara čijem osvajanju su doprineli Inter, Milan i Juventus. Potom sledi Nemačka sa osam i Holandija sa šest titula.

Najtofejnije nacije:

1. Španija – 19 trofeja
2. Engleska – 15 trofeja
3. Italija – 12 trofeja
4. Nemačka – 8 trofeja
5. Holandija – 6 trofeja
6. Portugal – 4 trofeja
7. Francuska, Rumunija, Škotska i Jugoslavija – 1 trofej

Trofej Lige šampiona

Svake sezone pobednik Lige šampiona dobija trofej namenjen osvajaču. Trenutni trofej napravljen je 1967. godine i sve do 2008. godine tim koji tri godine u nizu osvoji Ligu šampiona dobija originalni trofej, a za narednu sezonu bi se pravio novi.

Ipak, od 2008. godine originalni trofej ostaje kod UEFA dok šampion dobija repliku.

Samo pet timova ima originalni trofej u svom klupskom muzeju: Real Madrid, Bajern Minhen, Ajaks, Milan i Liverpul.

Trenutni trofej Lige šampiona – УЕФА Лига шампиона (ćir.) visok je 74 centimetara i težak je 11 kilograma. Potpuno je napravljen od srebra. Dizajnirao ga je Švajcarac Jurg Štedlman i procenjuje se da vredi oko 10,000 švajcarskih franaka.

Liga šampiona nagrade

Liga šampiona nagrade povećavaju se iz godine u godinu i svakom klubu poprilično znači hoće li igrati najjače evropskog takmičinje ili ne. Premije posebno imaju značaj za „male“ klubove koji nemaju toliko velike prihode. Samo učešće u liga šampiona grupe doneće im popriličnu svotu para, kao i svaki osvojeni bod u daljem takmičenju.

Timovi koji dođu do samog kraja Lige šampiona mogu da zarade i do 100 miliona evra u zavisnosti od broja pobeda u grupi, kao i televizijskih prava.

UEFA je poslednih godina uradila reformu liga šampiona nagrade i znatno povećala novac koji klub može osvojiti za svaki bod u grupi i za pobedu. Svaki nerešni meč u grupi donosi 900,000 evra, dok pobeda vredi 2,8 miliona.

Rasporedela nagrada:

• Pobednik plej-of runde kvalifikacija – 5,000,000 evra
• Učešće u grupnoj fazi – 15,640,000 evra
• Pobeda u grupi – 2,800,000 evra
• Remi u grupi – 900,000 evra
• Prolaz u nokaut fazu – 9,600,000 evra
• Prolaz u četvrtfinale – 10,600,000 evra
• Prolaz u polufinale – 12,500,000 evra
• Poraženi u finalu – 15,500,000 evra
• Šampion – 20,000,000 evra

Ekipa koja, recimo, obezbedi učešće u grupnoj fazi, tamo pobedi četiri i remizira dva meča i na kraju osvoji takmičene, samo od Lige šampiona nagrade može inkasirati preko 80,000,000 evra.

Liga šampiona strelci 

U istoriji Lige šampiona – УЕФА Лига шампиона (ćir.), a i Kupa šampiona, samo dva igrača su uspela da dođu do brojke od 100 golova u najjačem evropskom takmičenju. Radi se o dvojici, verovatno, najboljih fudbalera na svetu u prethodne dve decenije i jednima od najboljih fudbalera u istoriji ovog sporta – Kristijanu Ronaldu i Leo Mesiju.

Kristijano Ronaldo je trenutno najbolji strelac Lige šampiona sa 140 golova. Golove je postizao za tri kluba: Juventus, Real Madrid i Mančester Junajted.

Na listi prati ga Leo Mesi sa 129 golova u dresovima Barselone i Pari Sen Žermena. Najbliži „klubu 100“ je poljski napadač Robert Levandovski koji je na brojci od 92 gola igrajuči za Borusiju Dortmund, Bajern Minhen i Barselonu. Karim Benzema je na četvrtom mestu sa 90 golova u karijeri braneći boje Liona i Real Madrida.

Na liga šampiona strelci listi među top 10 nalaze se još samo dva aktivna igrača: Tomas Miler, koji je sedmi sa 53 gola, i Zlatan Ibrahimović, koji je na deobi desetog mesta sa 48 golova. Jedini igrač među top 10 koji je postigao golove u Kupu šampiona je čuveni napadač Alfredo Di Stefano koji je za Real Madrid od 1955. do 1964. godine postigao 49 golova.

Najbolji strelci Lige šampiona:

1. Kristijano Ronaldo – 140 golova
2. Leo Mesi – 129 golova
3. Robert Levandovski – 92 gol
4. Karim Benzema – 90 golova
5. Raul – 71 gol
6. Rud van Nistelroj – 56 golova
7. Tomas Miler – 53 gola
8. Tjeri Anri – 50 golova
9. Alfredo Di Stefano – 49 golova
10. Andrej Ševčenko, Zlatan Ibrahimović – 48 golova

Liga šampiona novi format

Sva evropska takmičenja su tokom istorije prolazila kroz mnogobrojne promene, pa tako i Liga šampiona. Od širenja broja učesnika, promene imena, uvođenja grupa, najjače evropskog takmičenje često se menjalo i prilagođavalo novim, modernim vremenima. S tim od 2024. godine stiže novi format Lige šampiona.

Glavna promena je povećanje broja timova, pa će umesto dosadašnja 32 tima, Liga šampiona okupljati četiri više, odnosno 36.

Takođe, više neće biti grupa već će svi timovi igrati ligašku fazu. Svaki klub igraće po osam utakmica u ligaškoj fazi i utakmice će biti igrane u standardnim terminima utorkom i sredom.

Prvih osam timova na tabeli ide direktno u osminu finala, dok će timovi od 9. do 24. mesta igrati dodatnu nokaut rundu. Ekipe od 25. do 36. mesta biće eliminisane i glavna promena je da više nijedan tim neće iz Lige šampiona prelaziti u Ligu Evrope kao što je to bio slučaj. Videćemo tačno kako će taj novi sistem u najjačem evropskom takmičenju funkcionisati.