Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950. godine – Светско првенство у фудбалу 1950. године (ćir.), odnosno, prvo Svetsko prvenstvo posle Drugog svetskog rata, konačno je održano na prostoru Južne Amerike i to u zemlji gde se fudbal smatra važnijim od života.
Reprezentacija Brazila je živela za ovo prvenstvo, kao i za prvu titulu svetskog prvaka.
S obzirom da je Evropa bila još uvek u ruševinama, a i da su prethodna dva prvenstva bila na prostoru Evrope, doneta je odluka, u dogovoru sa Brazilom, da se 1950. godine Mundijal održi u zemlji „Karioka“.
Sve tekstove o Istoriji Svetskih prvenstava možete pronaći na na Soccer-u i obnoviti svoje fudbalsko znanje.
Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950. – Po prvi put uvedene grupe
Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950. dovelo je do toga da prvi put bude ukinut nokaut sistem i budu uvedene grupe. Bilo je zamišljeno da šesnaest ekipa budu razvrstane u četiri grupe i da pobednici idu u završnu fazu, međutim tri nacionalna tima su otkazala učešće, pa je samim tim došlo do pretumbavanja u grupama, pa je jedna grupa imala tri ekipe, a jedna samo dve.
Brazil je tokom celog takmičenja imao tu privilegiju da utakmice igra uglavnom u Rio de Ženeiru na legendarnoj „Marakani“, a samo dve utakmice odigrali su u Sao Paolu. Ostale reprezentacije su morale da prevaljuju na stotine, pa čak i hiljade, kilometara da bi odigrali svoje utakmice.
Brazil je u grupi potukao sve protivnike, pa između ostalog i našu reprezentaciju sa 2:0, a pobednici ostalih grupa bili su Švedska, Španija i Urugvaj. U završnoj grupi Brazil je izmlatio Švedsku sa 7:1 i Španiju sa 6:1, dok je Urugvaj pobedio Švedsku sa 3:2, a sa Španijom je odigrao nerešeno 2:2.
U odlučujućem meču na Marakani, pred 200 000 ljudi, Brazil i Urugvaj su odigrali utakmicu u kojoj su svi smatrali da je već sve rešeno, s obzirom da je Brazil imao bod prednosti i bilo mu je u ovoj utakmici dovoljno da odigra i nerešeno, pa da postane prvak sveta.
Ali, ne lezi vraže! Posle vođstva Brazila golom Friake u 47. minutu kada su svi mislili da je sve gotovo, Urugvaj izjednačuje golom Kiafinja u 66.minutu, a pobedonosni gol u 79. minutu za Urugvaj postiže Čigija. Tim golom Giđija je ućutkao 200 000 ljudi na „Marakani“ i da natera toliki broj ljudi na jednom stadionu da kolektivno zaplače.
Po prvi put u istoriji svetskih prvenstva, zbog bezbednosti, trofej nije predat pobedniku na stadionu, već je reprezentacija Urugvaja pehar dobila tek kada se vratila u Montevideo. Inače, reprezentativci Urugvaja su Rio de Ženeiro morali da napuštaju pod neviđenim merama bezbednosti.
Golman Brazila, Paz, u svojoj zemlji proglašen je najvećim baksuzom na svetu i do kraja njegovog života niko nije hteo ni da se rukuje sa njim, pa čak ni da mu posluži kafu u restoranu, a kada bi ga videli u prodavnici izbacili bi ga napolje. Praktično, za života, čovek nije mogao normalno iz kuće da izađe.
Urugvaj je titulu osvojio u sledećem sastavu: Maspoli, Gonzales, Tehera, Gambeta, Varele, Andrade, Čigija, Perez, Miguez, Kijafinjo i Moran. Trener: Ivan Lopez.
Svetsko prvenstvo 1950. – Brazilac najbolji strelac turnira
Na Mundijalu u Brazilu postignuto je 88 golova od strane 47 igrača. Priznanje za najboljeg strelca turnira poneo je brazilski fudbaler Ademir koji je mrežu tresao devet puta. Daleko na drugom mestu, sa čak četiri gola manje, bio je Urugvajac Oskar Migez sa pet pogodaka.
Urugvajski fudbaler Alsides Gigia ušao je u istoriju Svetskih prvenstava zbog toga što je uspeo da postigne minimum po jedan gol na svakom meču Urugvaja.
Lista strelaca:
- Ademir – 9 golova
- Oskar Miguez – 5 golova
- Čiko, Basora, Telmo Zara, Alsides Giga – 4 gola
