Ako smo prethodno Svetsko prvenstvo 1994. godine zbog sankcija morali da gledamo bez naše reprezentacije, Svetsko prvenstvo u fudbalu 1998. godine nam je ulilo veliku nadu, jer smo gajili velike ambicije.
Kvalifikacije smo prošli kroz baraž za Mađarima i to tako što smo ih oduvali u Budimpešti sa 7:1 i 5:0 u Beogradu. Međutim, nada je bila velika, a realni dometi ni približni onome što smo očekivali.
Soccer donosi osvrt na dešavanja sa Mundijala u Francuskoj.
Svetsko prvenstvo u fudbalu 1998: Još se trese Mijatova prečka
Reprezentacija SRJ je u svojim redovima imala odlične igrače, poput Mijatovića, Jugovića, Đukića, Stojkovića, Savićevića, Mihajlovića… Ali, niko od pomenutih velikih zvezda nije pružio ni deseti deo onoga što smo očekivali.
Da li je to bilo zbog loše strategije selektora Slobodana Santrača, ili zbog činjenice da su se naše zvezde štedele od povreda, ostaje da se zauvek pitamo.
Tek, u grupi smo jedva pobedili Iran sa 1:0 i to golom Siniše Mihajlovića iz „slobodnjaka“, sa tradicionalno neugodnim Nemcima igrali smo 2:2, iako smo vodili sa 2:0, a u poslednjem meču tukli smo slabašne Amerikance sa 1:0 i to golom Slobodana Komljenovića koji je postignut već u 4. minutu.
Sve je to bila izuzetno slaba uvertira za meč sa Holanđanima u osmini finala. Momci u „narandžastom“ su nas nekako rutinski izbacili sa Mundijala, rezultatom 2:1, bez obzira što nas je odmah na početku drugog poluvremena na 1:0 Niša Saveljić vratio u život izjednačivši udarcem glavom posle sjajno izvedenog kornera. Imali smo priliku i da okrenemo utakmicu, ali je Mijatović promašio penal, tako što je pogodio prečku.
Posle promašenog penala, Holanđani su krenuli u pravo kidisanje na gol Kralja i pravo je čudo kako smo izdržali sve do 90. minuta, kada su nam „klompe“ umuvale i drugi pogodak i time nam kupili kartu za povratak kući. Zapravo, osim Saveljićevog gola i promašenog penala, mi smo na toj utakmici igrali kao prave kukavice.
Taktika je bila 8-1-1, što je selektora Santrača koštalo podnošenja ostavke po povratku u Beograd i Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. završili smo u osmini finala.
Naša reprezentacija je nastupala tada u sastavu: Kralj, Mirković, Đorović, Jokanović, Đukić, Brnović, Jugović, Savićević, Mijatović, Stojković i Mihajlović. Bili su tu još i Komljenović, Saveljić, Drulović, Govedarica, Milošević, Stanković, Stević, Ognjenović i Kovačević, a selekciju je izvršio trener Slobodan Santrač
Svetsko prvenstvo 1998: Rekordan broj reprezentacija na Mundijalu
Ovaj Mundijal, ako ostavimo našu reprezentaciju po strani, imao je jednu veliku novinu. Naime, umesto dosadašnjih šest, takmičenje se proširilo na osam grupa, pa smo dobili čak 32 učesnika Mundijala.
Posle prve faze takmičenja u nokaut sistem išle su prve dve reprezentacije po grupama i više nije postojala mogućnost da trećeplasirani u grupi prođe dalje. Na ovom Mundijalu okupile su se sve selekcije čija su imena nešto značila u svetu fudbala.
Afričkim i azijskim državama proširena je kvota učesnica, tako da se geografski princip zastupljenosti značajno popravio.
Prvak sveta postala je reprezentacija Francuske. Ali, do čuvenog finala sa Brazilom, zaista su gledaoci mogli da uživaju u vrhunskim fudbalskim čarolijama gotovo svih reprezentacija.
Francuzi su prva reprezentacija u istoriji svetskih prvenstava koji su jednu nokaut utakmicu uspeli da prođu tzv. zlatnim golom. Naime, u osmini finala, „galski petlovi“ su igrali protiv tvrdih Paragvajaca. Samo je sedam minuta delilo Paragvaj do šutiranja penala, a onda je Loran Blan uzeo stvar u svoje ruke i zatresao je mrežu Paragvaja, čime je Francuska otišla u četvrtfinale.
Jedna od najdramatičnijih utakmica odigrana je između Engleske i Argentine. Zapravo, to je bilo nešto više od utakmice, zbog starog neprijateljstva ovih država iz perioda ratova za Foklandska ostrva.
Dejvid Bekam, tada još golobradi dečkić, sa zemlje je šutnuo Dijega Simeonea, pa je pre vremena morao da napusti igru. U meču punom naboja, sve je završeno nerešenim ishodom (2:2), pa su penali odlučivali ko će dalje. Srećniji su bili „gaučosi“ i tako su se Batistuta i drugari našli u četvrtfinalu.
Apsolutni hit prvenstva bila je reprezentacija Hrvatske, predvođena Šukerom, Jarnijem, Bokšićem, Bilićem i ostalim društvom. Naime, „vatreni“ su uspeli da se domognu polufinala, i to tako što su prošli veoma tešku grupu u kojoj su igrali sa Argentinom (0:1), Japanom (1:0) i Jamajkom (3:1). U osmini finala su izbacili Rumune (1:0), u četvrtfinalu su demolirali Nemce sa 3:0, da bi u polufinalu bili dočekani od Francuza.
Na iznenađenje svih poveli protiv domaćina golom Šukera, međutim Lilijam Tiram, čovek koji gotovo nikada ne postiže golove i koji je posle te utakmice izjavio da se ne seća kada je poslednji put postigao gol, u ovom meču je okrenuo utakmicu tako što je postigao dva gola za „galske petlove“ i tako se Francuska našla u finalu, a Hrvati su morali da se zadovolje borbom za treće mesto u kojoj su pobedili Holandiju (2:1) i postali treća reprezentacija na svetu.
Branioci titule, Brazilci, imali su lagan posao u grupi sa Norveškom, Škotskom i Marokom. Čak se smatra da su poslednju utakmicu pustili Norvežane da ih pobede, kako bi se „vikinzi“ našli u osmini finala.
U nokaut fazi prvo su demolirali Čile sa 4:1, potom su imali žestok okršaj sa Dancima (3:2), da bi ih u polufinalu dočekala Holandija, koja je pre toga imala izuzetno tešku utakmicu sa Argentinom u kojoj je izašla kao pobednik rezultatom 2:1.
Holanđani su se zaista svojski borili sa „kariokama“ ali, kao i u SAD, Brazil je imao više sreće, ovog puta posle penala, jer je u regularnom delu meč završen 1:1.
Došao je veliki dan u Sent Deniju, finale u kome je domaćin Francuska, čekala do tada četvorostrukog prvaka sveta, Brazil. Euforija u Francuskoj bila je na vrhuncu.
Predvođeni velikom fudbalskom legendom, Zinedinom Zidanom, koji je pomognut Blanom, Đokaefom, Desaijem, nadolazećim Anrijem i Trezegeom, Piresom, Petijem, Vijerom i ostalima, Francuzi su izašli na megdan majstorima fudbala poput Ronalda, Rivalda, Roberta Karlosa, Kafua, Aldaira… Izašli su i namlatili su „karioke“ sa ogromnih 3:0 golovima Zidana u 27. i 45. minutu i Emanuela Petija u 90. minutu.
Bio je to veliki dan za ponosnu Francusku koja je po prvi put u svojoj bogatoj fudbalskoj istoriji uspela da se domogne titule prvaka sveta. Ono što je za malo uspevalo Platiniju, Žiresu, Tigani, uspeli su da nadomeste Zidan, Desai i ostali. Pariz je tada zaista bio pravi grad svetlosti.
Legendarna reprezentacija Francuske tada je igrala u sledećem sastavu: Bartez, Lizarazu, Đokaef, Dešamp, Desai, Živarš, Zidan, Tiram, Peti, Lebef i Karembu. Trener je bio Aime Žake.
Svetsko prvenstvo fudbal 1998: Davor Šuker ispred svih
Svetsko prvenstvo 1998. rezultati nisu razočarali i bilo je mnogo golova.
Titulu najboljeg strelca poneo je hrvatski fudbaler Davor Šuker koji postigao šest golova u Francuskoj i postao najbolji strelac Svetskog prvenstva. Gabrijel Batistuta i Kristijan Vijeri gledali su mu u leđa sa po pet golova.
