Svetsko prvenstvo u fudbalu 1990. godine donelo je velika očekivanja Italijana i veliko razočarenje „azura“ posle ispadanja od Argentine u polufinalu i to na penale u Napulju, gradu u kome je ikona „gaučosa“, Dijego Armando Maradona, harao sa Napolijem.
I zaista, Italija je s pravom imala razloga da se nada finalu, jer su imali fantastičnu reprezentaciju predvođenu Robertom Bađom koji je tada bio u životnoj formi.
Soccer donosi pregled celokupne istorije Svetskih prvenstava. Podsetite se važnih istorijskih momenata u reprezentativnom fudbalu i osvežite sliku najboljih golova i dešavanja sa istorijskih turnira.
Sudbina se ovog puta poigrala sa „azurima“ pa su Maradona, Kaniđa i ostalo društvo ponovo bili u finalu i to u reprizi onog finala iz 1986. godine sa Nemačkom.
No, ipak, najveće igračko iznenađenje kompletnog Mundijala u Italiji bio je totalni anonimus, Salvatore Toto Skilaći, koji je naknadno pozvan u italijansku reprezentaciju, a koji se na kraju Mundijala proslavio kao najbolji strelac Svetskog prvenstva.
Što se reprezentacija tiče, apsolutni hit prvenstva bila je reprezentacija Kameruna koja je na otvaranju turnira pobedila branioca titule, Argentinu, sa 1:0.
Fantastični Kamerunci, predvođeni veteranom Rodžerom Milom, uspeli su da se domognu čak četvrtfinala gde su zaustavljeni od strane Engleza. Ruku na srce, dosta je u tome pomogao i sudija koji je svirao dva penala za Linekera i društvo.
Najveće atrakcije pravio je kolumbijski golman Rene Igita koji je imao običaj da izađe sa loptom do polovine igrališta. To poigravanje ga je u osmini finala protiv Kameruna skupo koštalo, jer mu je na polovini terena loptu oteo pomenuti Rodžer Mila i tako postigao drugi gol za Kamerun koji je bio odlučujući u tome da Kolumbiju pošalje nazad za Bogotu.
Po prvi put na Svetskom prvenstvu zaigrali su Kostarika, Republika Irska i Ujedinjeni Arapski Emirati, a SAD su se ponovo našle na Mudnijalu posle ravno 40 godina.
Svetsko prvenstvo u fudbalu 1990: Ispuštena je velika šansa
Ovog puta i naši „plavi“ momci su se našli u završnici Svetskog prvenstva. Ivica Osim je pred raspad SFRJ napravio izvanrednu ekipu koja je maestralno odigrala kvalifikacije ređajući pobede protiv Francuza, Norvežana, Škota, Kipra i Farskih Ostrva.
Zapravo, to je bio oformljeni tim iz Čilea, kada su tadašnji plavi klinci 1987. godine osvojili Svetsko prvenstvo u kategoriji omladinaca. Bila je ovo poslednja igra reprezentacije države u koju smo se kleli punih 45 godina. I baš kada smo bili na vrhuncu u fudbalu krenuo je krvavi raspad.
Grupa koja nam je dodeljena na Svetskom prvenstvu bila je nezgodna tim pre što je u njoj ponovo bila Nemačka, ovog puta ujedinjena. Pored Nemaca tu su bili Kolumbija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Prva utakmica sa Nemcima je bila totalna katastrofa. „Panceri“ su nas otresli sa 4:1 golovima Mateusa (dva gola), Klinsmana i Felera. Davor Jozić je postigao utešni gol za našu reprezentaciju. Sledeća utakmica sa Kolumbijicima nam je bila biti ili ne biti.
Odigrali smo fantastično i prelepim golom Davora Jozića pobedili smo 1:0. Poslednji protivnik u grupi, Ujedinjeni Arapski Emirati, poslužili su da vratimo poljuljani moral od utakmice sa Nemcima, pa smo ih propisno isprašili sa 4:1.
Zanimljivo je da je tamošnji šeik svojim fudbalerima koji postignu gol obećao zlata koliko su teški. S obzirom da je igrač Emirata, Ali Tani, postigao sve golove za UAE, možete misliti koliko je bogato nagrađen.
A onda je došao istorijski meč u osmini finala sa Španijom. Dragan Stojković Piksi je bivšu Jugu doveo do delirijuma neviđenim lažnjakom kojim je polomio kičmu beku Vaskezu i golmanu Zubizareti. Velikih 1:0 i senzacija je bila na pomolu.
Ipak, „furija“ se nije predavala. Iz jedne totalno bezidejne akcije u kojoj smo svi videli kako lopta odlazi pored Ivkovićevog gola odjednom je, kao iz zemlje, iskočio Salinas i loptu ugurao u mrežu – 1:1 za produžetke koji su svima unosili zebnju.
Međutim, majstor kakav je Piksi rodi se jednom u životu. Slobodan udarac po sredini, negde na nekih 25 metara od gola Zubuzarete, Piksijev poluvisoki felš pored živog zida i lopta završava tačno u desnom uglu Zubizaretinog gola – 2:1 i prolaz u četvrtfinale. Država je u delirijumu!
Svetsko prvenstvo 1990. u četvrtfinalu donelo je duel sa svetskim prvakom Argentinom, koja se zaista provlačila u svakoj utakmici. Naime, Argentina je do finala došla tako što je u grupi bila tek treća, s obzirom da su na startu prvenstva izgubili od Kameruna sa 0:1, što je bilo ravno senzaciji, savladali su indisponirani SSSR sa 2:0 i igrali su nerešeno sa Rumunima 1:1.
U osmini finala su eliminisali starog rivala Brazil, tako što su se čitavu utakmicu branili, a onda je jednim begom Kaniđa izašao ispred Tafarela, predriblao ga i poslao Brazil već u osmini finala kući. Četvrtfinale im se nametnulo da igraju sa nama.
Celu utakmicu bili smo bolji, stvarali šanse i promašivali smo ono što je nemoguće promašiti. Da tragedija po nas bude veća, gotovo više od dve trećine utakmice igrali smo sa desetoricom igrača, jer je Šabanadžović isključen zbog starta nad Maradonom.
Bez obzira na sve, na terenu se videla samo naša reprezentacija. Naprosto, igrački smo zgazili branioca titule, ali nije nam se dalo da postignemo gol. Bez golova se završilo u regularnom delu utakmice, bez golova je bilo i u produžecima, a preko penala srećniji su bili „gaučosi“ i našli su se u polufinalu sa Italijom.
Inače, tada je Tomislav Ivković uspeo da odbrani penal Maradoni, dok je Pedro Troljo pogodio stativu. Međutim, kod nas su loši izvođači bili Piksi Stojković, Brnović i Hadžibegić, što je Argentince zapravo odvelo dalje.
Naša reprezentacija tada je igrala u sastavu: Ivković, Stanojković, Spasić, Vulić, Hadžibegić, Jozić, Brnović, Sušić, Pančev, Stojković i Zlatko Vujović. Pored njih tu su još bili Savićević, Prosinečki, Jarni, Bokšić, Katanec, Šabanadžović, Šuker, Panadić, Baljić i golmani Omerović i Leković. Trener – Ivica Osim.
Italija Svetsko prvenenstvo 1990: Završnica turnira
Polufinale igrali su domaćin Italija protiv Argentine i Nemačka protiv Engleske. Do tada, Italijani su sve mečeve igrali na „Olimpiku“ u Rimu i pobeđivali su. Prvi put na Mundijalu, u polufinalu, otišli su van Rima, tačnije u Napulj, da igraju protiv Argentine i odmah im se dogodio maler. U regularnom delu bilo je 1:1, a na penale je prošla Argentina i tako se još jednom provukla i to tako da igra u finalu. Inače, izjednačujući gol za Argentinu koji je postigao Kaniđa bio je prvi primljeni gol Italijana na ovom turniru.
Na drugoj strani, Nemci su do polufinala došli tako što su bili ubedljivi u grupi gde smo i mi bili, potom su u osminifinala izbacili Holandiju, predvođenu Rajkardom, Gulitom i Van Bastenom, sa 2:1 i time joj vratili za poraz u polufinalu Evropskog prvenstva u Nemačkoj dve godine ranije, u četvrfinalu pala je Češka (1:0) i na red je došlo finale sa Englezima i prilika da se vrate dugovi sa Svetskog prvenstva 1966. godine. Englezi su bili prvi u grupi sa Republikom Irskom, Holandijom i Egiptom.
Svetsko prvenstvo Italija 1990. osmina finala donela je eliminaciju Belgije golom Dejvida Pleta u poslednjem minutu utakmice, u četvrtfinalu su se provukli protiv Kameruna, tako što je sudija u produžecima dosudio drugi penal za Engleze na utakmici koji je Lineker pretvorio u 3:2 za „Gordog Albiona“. Polufinale sa Nemcima bila je prava rovovska borba koja se završila rezultatom 1:1, pa su penali odlučivali ko će u finale. Spretniji su bili „panceri“ i tako smo došli do reprize finala iz Meksika 1986. godine.
Finale na „Olimpiku“ u Rimu bilo je sušta suprotnost od onoga četiri godine ranije. Dosadna utakmica u kojoj se uglavnom igralo pred golom Argentine koja je pokušavala da se i u ovom meču odbrani i da dođe do penala.
Razlog što se trener Biljardo opredelio za bunker bio je mnogo suspendovanih argentinskih igrača zbog užasno prljave igre koju su „gaučosi“ demonstrirali u prethodnim utakmicama. Ipak, ne možete se stalno provlačiti, pa je ovog puta prst sudbine hteo da mnogo bolji Nemci dobiju penal u 85. minutu i da ga Andreas Breme pretvori u pobedonosni pogodak koji je Nemačkoj doneo treću titulu prvaka sveta. Bilo je ovo treće uzastopno finale Nemačke reprezentacije i konačno osvojeni pehar.
Nemačka je tada igrala u sastavu: Ilgner, Koler, Breme, Augentaler, Buhvald, Bertold, Litbarski, Hesler, Feler, Mateus i Klinsman. Trener: Franc Bekenbauer.
Svetsko prvenstvo 1990: Italijan najbolji strelac turnira
Svetsko prvenstvo u Italiji 1990. bilo je veoma efikasno i Salvatore Skvilaći postao je drugi Italijan (posle Paola Rosija 1982. godine) koji je osvojio priznanje za najboljeg strelca Svetskog prvenstva. Skvilaći je turnir završio sa šest postignutih golova. Čehoslovak Tomaš Skuravi imao je pet, a Rodžer Mila, Geri Liniker, Mičel i Lotar Mateus po četiri gola.
