Meksiko je sasvim slučajno dobio Svetsko prvenstvo u fudbalu 1986. godine, jer je prvobitni domaćin Kolumbija 1983. godine odustala od organizacije zbog finansijskih poteškoća. Tako je Meksiko bio prva država na svetu koja je dva puta organizovala Svetsko prvenstvo.
Naše reprezentacije nije bilo na ovom Svetskom prvenstvu, jer smo katastrofalno odigrali kvalifikacije. Toliko loše da nam je samo Luksemburg gledao u leđa.
Posle Svetskog prvenstva u Španiji 1982. godine, Soccer vam donosi novu istorijsku priču o najvećoj fudbalskoj smoti na svetu i kroz serijal tekstova o istorijatu Svetskih prvenstava pokušava da vam osveži fudbalsko znanje.
Svetsko prvenstvo u fudbalu 1986: Dijego Maradona i „božija ruka“
Ako je prethodni Mundijal obeležio Paolo Rosi, onda je ovo Svetsko prvenstvo definitivno bilo u znaku Dijega Armanda Maradone, koji je praktično sam uveo Argentinu u finale.
Zauvek će ostati upamćena „božija ruka“ kojom je Maradona savladao engleskog golmana Pitera Šiltona u četvrtfinalu, ali i njegov drugi gol na toj utakmici kada je od svoje polovine uzeo loptu i do kraja nanizao kompletnu englesku odbranu, pa i samog Šiltona za velikih 2:1 protiv Engleza predvođenih selektorom Bobijem Robsonom i sjajnim majstorom fudbala Garijem Linekerom.
Ova utakmica je inače imala posebnu težinu zbog dvomesečnog rata između Engleza i Argenite za Foklandska ostrva 1982. godine.
Svetsko prvenstvo 1986: Nova promena u formatu takmičenja
Na ovom Mundijalu promenjena su ponovo pravila takmičenja, jer se igrala samo jedna faza po grupama, a u nokaut fazu, odnosno osmini finala, išle su po dve prvoplasirane ekipe iz šest grupa i još četiri trećeplasirane sa najboljim učinkom.
I ovog puta, zbog gledanosti u Evropi, utakmice su se igrale u periodu od 12 do 16 časova po lokalnom vremenu, što je bio veliki napor za igrače, jer su temperature u Meksiku bile nepodnošljive, a pojedini stadioni su se nalazili i na velikim nadmorskim visinama, što je bio dodatni problem za igrače zbog razređenosti vazduha.
Takođe, ono po čemu će ovaj Mundijal ostati upamćen je i činjenica da je po prvi put u istoriji jedna afrička reprezentacija uspela da prebrodi takmičenje po grupama.
Naime, Maroko je u grupi sa Engleskom, Portugalijom i Poljskom uspeo da bude prvi i da prođe u nokaut fazu. Englezi su bili drugi, a Poljaci treći, dok je Portugalija morala da se vrati kući.
Inače, Engleska se zbog Maradonine „božije ruke“ nije dokopala polufinala, ali je zato dobila najboljeg strelca Mundijala, Garija Linekera.
Svetsko prvenstvo Meksiko 1986: Tok tunira
Najubedljiviji trijumf na Mondijalu učinila je Španija nad Danskom u osmini finala, porazivši je sa 5:1. U toj fazi takmičenja odigrana je prava drama u meču između Belgije i SSSR, koji su Belgijanci posle produžetaka rešili u svoju korist sa 4:3, Nemci su jedva pobedili sa 1:0 Maroko i to golom Mateusa u 87. minutu, a Brazil je uneredio Poljake sa 4:0. Gol Brazilca Žozimara u toj utakmici jedan je od najlepših golova u istoriji svetskih prvenstava.
Četvrfinale bilo je u znaku „božije ruke“ Dijega Maradone protiv Engleza. Francuzi, predvođeni Platinijem, Žiresom i Tiganom, elimisali su Brazil kojeg je predvodio Ziko, uz Žuniora, Sokratesa i Edinja, i koji je do tada imao stoprocentni učinak, Nemci su eliminisali domaćina Meksiko, a Belgija je, predvođena legendarnim golmanom Pafom, Kulemansom i Šifom, uspela da ostvari istorijski rezultat pobedivši Španiju u kojoj je bio Emilio Butragenjo i da se plasira u polufinale.
Polufinale između Argentine i Belgije bilo je formalnost, jer su Maradona, Buručaga, Valdano i ostali lagano došli do pobede od 2:0 i to golovima koji su bili pravo remek delo „El Pibea“, dok su Francuzi, kao i 1982. godine, nagrabusili od SR Nemačke.
Ovog puta nije bilo neizvesnosti, jer su Nemci lagano dobili Platinijevu družinu sa 2:0 i time se drugi put uzastopno plasirali u finale.
A finale je bilo posebna priča. Na stadionu „Asteka“ u Meksiko Sitiju Argentinci su golovima Hoze Luis Bruna u 22. i Horhe Valdana u 57. minutu vodili sa 2:0. Činilo se da će „gaučosi“ do kraja mirno privesti utakmicu, ali onda trener „pancera“, Franc Bekenbauer, u igru uvodi Feliksa Magata i Rudi Felera, koji unose pravu živost u igru SR Nemačke.
Rumenige u 74. minutu smanjuje na 2:1, a Rudi Feler u 81. minutu poravnava na 2:2 i sve počinje iznova. Međutim, ne bi Maradona bio za džabe najbolji igrač na svetu, a da u odlučujućim momentima ne uzme stvar u svoje ruke. Nanizao je nekoliko igrača „pancera“ i uputio fantastičnu dubinsku loptu ka Buručagi, koji je u 84. minutu sprovodi pored Šumahera za 3:2 i drugu titulu svetskih prvaka u rukama „gaučosa“.
Tako je Argentina, pored Maria Kempesa 1978. godine, dobila još jednog večnog heroja, Maradonu, koji je nesumnjivo bio najzaslužniji što su se „gaučosi“ po drugi put popeli na pobedničko postolje.
Sastav Argentine bio je: Pumpido, Braun, Kućifo, Ruđeri, Olartikoečea, Gušti, Baptista, Maradona, Enrike, Buručaga i Valdano. Trener: Karlos Biljardo.
Svi su gledali u leđa Geriju Linikeru
Engleski napadač Geri Liniker osvojio je „Zlatnu kopačku“ jer je završio turnir kao najbolji strelac sa šest postignutih golova. Engleza su pratili Dijego Armando Maradona, Kareka i Emilijo Butragenjo sa po pet pogodaka.
- Geri Liniker – 6 golova
- Dijego Maradona, Kareka, Emilijo Butragenjo – 5 golova
- Horhe Valdano, Preben Elkjaer, Alesandro Altobeli, Igor Belanov – 4 gola
