Na Svetsko prvenstvo u fudbalu 1994. godine, tada već reprezentacija Savezne Republike Jugoslavije nije mogla ni da proba da se kvalifikuje za najveću fudbalsku smotru koja se održavala u Sjedinjenim Američkim Državama, zbog sankcija koje su nam uvedene 1992. godine.
Jedna sjajna generacija koja je mogla mnogo da pruži bila je uskraćena da pokaže svoje kvalitete, a ljubitelji fudbala u tadašnjoj SRJ, prateći konstantno ratna dešavanja po Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, malo razbibrige nalazili su gledajući majstorije drugih reprezentacija.
Putovanje kroz prošlog i pregled istorijskih Svetskih prvenstava nastavljamo na Soccer-u novim osvrtom na jedan od veoma kvalitenijih Mundijala.
Svetsko prvenstvo u fudbalu 1994: Nova pravila i novo bodovanje
Ovaj Mundijal se održavao pod prethodnom sumnjom da li će zemlja tanke fudbalske tradicije biti sposobna da održi ovakvu jednu manifestaciju. Međutim, podatak da je utakmicama prisustvovalo sve ukupno 3,6 miliona ljudi, odnosno 69 hiljada po utakmici, uverio je sve neverne Tome da su Amerikanci i te kako bili sposobni da organizuju Mundijal.
Uzgred, tadašnju reprezentaciju SAD sa klupe je vodio naš Bora Milutinović, koji je uspeo da „jenkije“ dovede do osmine finala, što je bilo ravno senzaciji. Tamo su naleteli na buduće šampione, reprezentaciju Brazila, i oproštaj od turnira bio je neminovan.
Ovog puta Brazil nije prepustio ništa slučaju. „Karioke“ predvođene sjajnim Romariom i Bebetom domogli su se po četvrti put titule prvaka sveta za Brazil i to potpuno zasluženo. Realno, igrali su najbolji i najlepši fudbal.
No, pre toga valja napomenuti da je FIFA na ovom prvenstvu prvi put uvela pravilo da golman ne sme da hvata loptu ukoliko mu je vrati njegov igrač, kao i da se za pobedu dobijalo tri boda, a ne dva, kao što je do tada bio slučaj.
Važno je i istaći da je na svom četvrtom Mundijalu diskvalifikovan Dijego Armando Maradona, jer je bio pozitivan na doping testu, kao i da je zbog postignutog autogola kojim je svoju reprezentaciju vratio kući sa takmičenja, ubijen reprezentativac Kolumbije, Eskobar. Gnevni kolumbijski navijač nije mogao da mu oprosti taj autogol protiv Švajcaraca i po povratku u Kolumbiju Eskobar je platio glavom.
Hit prvenstva bili su Bugarska i Nigerija koja je zaista nesrećno ispala u osmini finala od Italije. Zapravo, Italijani su sve do finala igrali totalno šokantne utakmice. Prvo su se tek kao treći, iza Meksika i Republike Irske, plasirali u dalju fazu takmičenja, a onda su igrali utakmice za infarkt sve do finala. Od Nigerije su gubili sve do 90 sekundi pred kraj meča.
A onda je na scenu stupio Roberto Bađo, koji je prvo izjednačio i doneo „azurima“ produžetak, a potom u produžetku još jednim golom doneo i prolaz Italiji. Sledeći meč sa Špancima takođe je bio za srčani udar, jer na 1:1 Španija je u talasima napadala i sabila Italijane na njihovu polovinu. „Azuri“ su se branili, bukvalno nisu prelazili centar, a onda je opet Roberto Bađo tri minuta pri kraju meča doneo pobedu Italiji od 2:1 i prolaz u polufinale.
Tek u polufinalu protiv Bugara Italija je pokazala da ume da igra fudbal i zasluženo je došla do pobede od 2:1 i to golovima Bađa u 20. i 25. minutu. Inače, reprezentacija Bugarske, koju je predvodio fantastični Hristo Stoičkov, uz Emila Konstantinova, prethodno je u četvrtfinalu eliminisala branioca titule Nemačku rezultatom 2:1, upravo golovima pomenute dvojice fudbalera. Inače, Stoičkov je uz Romarija i Saljenka bio najbolji strelac i superstar prvenstva.
Brazil je poučen iskustvima sa ranijih prvenstava na kojima je rano ispadao, promenio sistem igre. Ovaj put u timu je bilo mnogo više defanzivnih vezista (Dunga, Mazinjo, Mauro Silva), kao i stamenih centarhalfova (Marsio Santoš, Branka i Aldair), a bili su tu i prodorni bekovi (Kafu, Žoržinjo i Leonardo). Trener Pereira je shvatio da lepršava igra jeste lepa za oko, ali da u modernom fudbalu ne donosi rezultat.
Finale Svetsko prvenstva u fudbalu 1994
Otuda, promena sistema igre što je donelo na kraju rezultat da se „karioke“ vrate u Rio sa trofejom. Posle eliminacije domaćina SAD, Brazil je koplja ukrstio sa Holandijom, koja je jedina pokazala da može otvoreno da se nosi sa „kariokama“ u otvorenoj utakmici. Brazil je golovima Romarija u 53. i Bebeta u 63. minutu poveo sa 2:0.
Međutim, Bergkamp je već u 64. minutu smanjio rezultat, a Vinter u 76. minutu poravnao na 2:2. Međutim, u 81. minutu Branka je poslao neviđen projektil koji je prohujao pored Eda de Goje – 3:2 i tako se Brazil plasirao u polufinale. Tamo ga je, na iznenađenje mnogih, dočekala Švedska koju je rutinski savladao sa 1:0 i finale je postalo realnost.
Finalni meč u Pasadeni (Los Anđeles) između Brazila i Italije bio je jedan od najdosadnijih finala. Meč u kome je Brazil imao inicijativu, ali su celu utakmicu Franko Barezi, Roberto i Dino Bađo, Masaro, Maldini i ostalo društvo klasičnim „katanaćom“ odolevali naletima „karioka“. Tek jedna prava šansa koju je imao Marsio Santoš, nije realizovana, pa se sve završilo bez golova. Ni produžeci nisu ništa novo doneli, pa su penali morali da odluče ko će biti prvak sveta. Ovo je bilo prvo finale u kome su penali odlučivali ko će postati prvak sveta. Kada je Roberto Bađo, kao dotadašnji junak reprezentacije Italije, šutnuo loptu nebu pod oblake, nastalo je veliko slavlje brazilskih fudbalera. Brazil je po četvrti put postao prvak sveta, a neopisivo slavlje u Riju na čuvenoj Kopakabani i ostalim brazilskim gradovima, trajalo je uz sambu narednih nekoliko dana.
Brazil je igrao u sledećem sastavu: Tafarel, Aldair, Marsio Santoš, Žoržinjo, Branka, Mazinjo, Mauro Silva, Dunga, Zinjo, Bebeto, Romario. Trener: Alberto Pereira.
Svetsko prvenstvo 1994: Bugarin i Rus podelili nagradu
Bugarski fudbaler Hristo Stoičko i ruski Oleg Salenko, podelili su nagradu za najboljeg strelca Mundijala jer su obojica završili turnir sa po šest postignutih golova. Romario, Roberto Bađo, Jirgen Klinsman i Kenet Anderson imali su po pet postignutih pogodaka.
