Svetsko prvenstvo u fudbalu 1930. godine – Светско првенство у фудбалу 1930. године (ćir.) imalo je jedan veliki problem – kako privoleti sve reprezentacije da dođu na ovu smotru. Naime, evropske zemlje zbog velikih finansijskih troškova nisu želele da svoje ekipe šalju na tako daleki put preko Atlantskog okeana, pa su u startu mnoge odustale od ove avanture.
Svega četiri evropske zemlje pristale su da put Urugvaja pošalju svoje reprezentacije, među kojima je bila i Kraljevina Jugoslavija. Naši momci su tada putovali puna dva meseca do Južne Amerike.
Pored naše, put Urugvaja iz Evrope krenuli su Rumuni, Francuzi i Belgijanci, a najveće zasluge za odziv ove četiri reprezentacije imao je Žil Rime, tadašnji predsednik FIFA, zato što je obećao da će FIFA finansirati putovanja prekookeanskih država.
Inače, po Žil Rimeu se dugo godina nazivao trofej osvojen na Svetskom prvenstvu, a trajno je ostao u Brazilu, jer je 1970. godine Brazil po treći put postao prvak sveta, što mu je dalo za pravo da trajno zadrži taj pehar.
Istorija Svetskih prvenstava kreće prvim Mundijalom u Urugvaju 1930. godine. Soccer sa njim započinje putovanje kroz prošlog i pregled svih turnira. Upoznaj se sa istorijim najveće fudbalske smotre na svetu.
Svetsko prvenstvo u fudbalu 1930: Tri stadiona – jedan grad
Na Svetsko prvenstvo u fudbalu 1930. godine se pojavilo sedam južnoameričkih reprezentacija (Brazil, Argentina, Urugvaj, Peru, Paragvaj, Čile i Bolivija), zatim SAD i Meksiko, kao i četiri nabrojane evropske zemlje. Prve dve utakmice na Svetskom prvenstvu u Urugvaju odigrane su u isto vreme (Francuska – Meksiko 4:1 i SAD – Belgija 3:0), a prvi gol u istoriji Svetskog prvenstva postigao je reprezentativac Francuske, Lisijen Loran.
Prvi zvanični prvak sveta postao je Urugvaj koji je u finalu u Montevideu pobedio Argentinu sa 4:2, a naši „Orlovi“, izgubivši nesrećno u polufinalu od domaćina, uspeli su da se domognu na prvom Svetskom prvenstvu četvrtog mesta i da se kući vrate kao pravi junaci.
Prvo Svetsko prvenstvo u Urugvaju održano je na samo tri stadiona i svi su bili smešteni u istom gradu – Montevideu, za razliku od današnjeg vremena kada je i po 7-8 različitih stadiona domaćin nekog velikog turnira. Najmanji stadion je bio Estadio Positos koji je imao kapacitet 10,000 mesta. Malo veći bio je Estadio Gran Parke Central sa 20,000.
Najveći je bio Estadio Centario koji je mogao da primi do 90,000 navijača i na njemu je, naravno, bilo odigrano finale prvog Svetskog prvenstva, kao i oba meča polufinala. Poseta u prvom finalu između Urugvaja i Argentine bila je nešto malo preko 68 hiljada navijača koji su prisustvovali istoriji.
Prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu: Format takmičenja
Kao što smo ranije napisali u na Svetsko prvenstvo fudbalu Urugvaj 1930. otputovalo je 13 reprezentacija. One su bile smeštene u četiri grupe, gde je samo grupa A imala četiri tima, dok su ostale grupe imale po tri reprezentacije.
U grupi A sastale su se Argentina, Čile, Meksiko i Francuska. Grupu B su činile Jugoslavija, Brazil i Bolivija, grupu C domaćin Urugvaj sa Rumunijom i Peruom, dok su u poslednjoj grupi D bile smeštene selekcije Sjedinjenih Američkih Država, Paragvaja i Belgije.
Iz svake grupe samo prvoplasirani je prolazio dalje u polufinale. Pobednici polufinala obezbedili su učešće u velikom finalu. Tada nije bilo utakmice za treće mesto i do dana današnjeg nije jasno precizirano ko je završio treći.
Prema istorijskim navodima Kraljevina Jugoslavija i Sjedinjene Američke Države podelile su treće mesto, da bi FIFA kasnije treće mesto dodelila SAD zbog bolje gol razlike.
Svetsko prvenstvo u fudbalu Urugvaj 1930: Argentinac najbolji strelac
Argentinski fudbaler Giljermo Stabile završio je turnir kao najbolji strelac sa čak osam postignutih golova. Stabile je postigao gol u finalu, dva u polufinalu i pet u grupnoj fazi takmičenja. Pedro Sea iz Urugvaja ostao je daleko iza sa pet pogodaka, dok se Amerikanac Bret Petenod četiri puta upisao u listu strelaca.
Svetsko prvenstvo 1930: Oni su zlatnim slovima upisani u istoriju
Reprezentacija Urugvaja koja je zlatnim slovima upisana u istoriju svetskog fudbala kao prvi prvaci sveta igrala je u sastavu: Nazaci, Maskerani, Andrade, Fernandez, Gertido, Dirado, Skarone, Kastro, Cea i Iriarte. Trener je bio Alberto Sopiči.
